B(R)LOG Čekajući jeftinu struju

Zimsko je popodne, ladan vetar pokvareno duva kroz loše zadihtovanu stolariju, sivilo se navuklo preko prozori, svetla su pogašena, a srećna porodica okupila se u porodičan dom. Sede svi zajedno na kauč, umotani u ćebići, jambolije i ostali akumulativni prekrivači i gledaju svoju omiljenu TV emisiju “Slagalicu”. Televizor je inače jedini elektro potrošač koji je u to doba uključen (šta li će pale frižider u decembar, em ladno, em nema ništa u njega da se mož ukvari). Nakon “slagalicu”, smenjuju se Dnevnik 2 sa vesti od srušen voz u Amazoniju, neka višeput reprizirana Tv serija, jedan mnogo opasno najavljen strani film od devet, i onda…

Onda od pola jedanes, počinje jedan novi ciklus,  porodica se budi iz popodnevni zimski san,život se menja na bolje, neka toplina ulazi u porodičnu atmosferu, pale se svetla da u kuću udje ona, jedna jedina, JEFTINA STRUJA! Ukućani kao pod komandu ustaju i stupaju na unapred zadate aktivnosti i svako juri da uključi svoji uredjaji. Majka kao najstub od porodicu trči na strateški najbitnije mesto, u kujnu, i odma uključuje šporet, otvara rernu i u nju ubacuje ranije omesen leb, stavlja šerpu s pasulj da se kuva, istovremeno tura i džezvu za kafu da imaju sutra za u termos, a s jednu ruku uspeva i da uključi bojlerče za sudoperu, da plakne sudovi kad završi s gurmanluci. Ćerka joj ko i svako žensko čeljade zauzima poziciju od kupatilo i pritom aktivira bojler, masažer, epilator, depilator, ventilator, zidnu grejalicu, a stiže i da ubaci veš s munjevitu brzinu u mašinu koja od sam start počinje da proizvodi takvi zvukovi da baba svako veče umisli da ponovo počelo bombardovanje, pa jadna šalta kanali da vidi kad “će jave” da je krenulo, i krcka bromazepami ko dete PEZ bombone. Tatko ko glava od porodicu, zadužen je za ministarstvo od enegetiku. S precizni pokret prsti, ko najbolji deminer, on okreće onaj kružić od TA pećku  dovodi ga na “jedinicu” i kune dan kad nije poslušao kuma Zvonka da za 350marke preko njegovi ljudi iz distribuciju prikači strujomer na “djerdap”.

.

Sin majkin, po zanimanje lezilebović klisnuo je u svoje sobče, uključio kvarcnu na dva štapa, kompjuter, metnuo na glavu slušalice i bole ga uši. Za svi. Baba kad se prosvestila od “bombardovanje”, čeka unuku pred WC da završi s lickanje, pa da mož da si obavi onaj poso, da si oplakne zubi pod lavabo, turi ih u džep i na spavanje.

Stambena temperatura prešla je u pozitivnog celizijusa, ćerka odmaglila u grad, sin i dalje blene u monitor, a baba po treći put ustaje iz krevet da si dovrši onu rabotu. Električni uredjaji su završili svoj borbeni zadatak, a tatko i majka razmeštaju svoj kutak, kauč u dnevnu sobu. Medjutim tatko je posle svakodnevno jurcanje oko jeftinu struju počeo da gubi živci, i svako veče smišlja kako da se otarasi od ovakav način život. U pola noć se budi, sa “eureka” izraz na facu, ceo u znoj, obuva papuče da mu se tabane ne zalepe za ladan parket, trči do sina u sobu, i saopštava mu sudbnonosnu vest: “DALIBORE SINE TRAŽI ODMA PO TAJ INTERNET, IDEM JA SAD PO SAKSIJU ĆE KUPIMO TAJ MAGNET!”