B(R)LOG: “Mora nadjem poso” epizoda BIRO

Svanulo je divno jutro iznad grad, uf ne mora ustajem ceo dan, nemam nikakve obaveze, ću si leškarim, ću rčkam telefon da vidim koje ima novo po društvene mreže, ima li neka snajka for mi. Ma mog se izvrćem po krevet do dvojku, ma i do trojku ako oću, koje pa obaveze imam. Jao, mora li mi se prišora čim oči otvorim, pa ovo je neverovatno, ko da sam pivo pio cel noć, nema šanse da se suzdržim sabajle. Ček samo da vidim šta ima po kalendar, ako je crveno slovo da mi i saves bude mirna što ću lenčarim cel dan. I na ovaj BIRO za nezaposleni treba se prijavim ovi dani, 5-og li, da be peti, to je za neki dan. ČEKAJ BE, PA DANAS PETI!?

Oblačenje za 3min, dve kriške sirni namaz niz stepenice, žvake na trafiku, koj će pere zubi kad već deset sati, ću zakasnim pa posle kurc će mi overe knjižicu. Ćuti stigo do pola jedanes, valjda nema neka pauza, oni državna firma mož se baškare, koj će go proverava, vrana vrani oči ne vadi.  Upadam unutra, pravac drugi sprat, kancelarija 32, sve sam zapamtio, kolko često dolazim i onaj portir na vrata mi se onako šeretski nasmejao, dal bi mu smešno bilo kad bi video kakve mi slike slala njegova ćerka na Viber. A? Ne bi reko. Kuc-kuc na vrata, da ne uzbudim gosn. Mićka, osobu zaduženu za moju poslovnu budućnost i progresiju:

-Dobar dan gosn. Miodrage, pardon Miodraže, može li se?

Ajde kurajber, upadaj šta si stao tu na vrata viš da promaja.

Pa ja da pitam, red je mislim, tako sam vaspitan znat…

Mnogo be pitaš ti, nisi ni ušo a već postavljaš pitanja, da ti nije deda udbaš bio?

-Nije nije, radio u mašinsku, pa i ćaleta ubacio, oni su znat…

Ej sinko! Zajebi me i s tvog dedu i tatka, koj te za nji pitao, nego što si došo?

Pa danas mi termin da se javim, nemam pojma, vi ste mi tako napisali prošli put kad sam bio.

Aha, da, pa ne znam sinko poso uvek ima, za budalu i za dobrog majstora, a ti koj si od nji dvojicu?

A neku rakiju donese li?

Pa ja sam fakultet završio, nisam zanat, mada kad se razmislim defitnitvno sam zbog to ovaj prvi.

-Fakultet a? A stigo li si vojsku da odslužiš?

-Nažalost il na sreću, nisam imao tu čast da spavam s pedes muški u istu prostoriju, nemiven.

Pa da, tako sam i mislio. Pa koj će nas brani be od Šiptari i Hrvati, viš da nam za vrat dišu, gledaš li televziju!? Vidiš li da će nas istepaju, a ti? Pušku rasklopenu ti dam šta će radiš, s delovi će gi gadjaš?

A be čika Mićo, tako država odredila, ukinula vojsku, šta ja sad tu mogu.

-Pa kako šta!? Pa da se prijaviš be, u Leskovac lepo, u Sinkovce, tri meseca, da postaneš čovek, pa i platu be sad dele u vojsku, kad se skineš da zagazdiš, a ne ovde od mene poso da tražiš.

-Dobro čika Mićo, nego ima li stvarno neki poso, il da si idem?

-Jao bre dete, koje s tebe da radim. Tvoji odakle se dovukli ovde?

-I jedni i drugi tamo iza Babušnicu, neka sela, da te ne davim sad.

E pa jebi ga sinko, da si s Kosovo pa da si nadješ vezu preko zemljaci, da se muneš u neku državnu firmu, ovako patka. 

-Pa meni reče onaj vaš kolega iz kancelariju da će bude nešto za mene u struku, nego nema ga zadnji par puta?

-Ko be, lepi Milanče? 

Ne znam kako se zove, onaj mršavi malo isfeminiziran.

-Šta ti znači to isfemimi… to isfriziran, šta ti to?

Pa da ima malo ženski pokreti tela, da je fin više nego što mu u opis radno mesto, da… (prekide me Mićko po stoti put danas)

-DA PEDER AHAHAHAHAHA, pa pričam ja svima po firmu, a oni kao “nemoj Mićo to sad normalno”. Šta be normalno, to što se nije oženio s četrespet godine? To li normalno? Ti jel si oženjen?

Lepi Milanče

-Nisam, pa ni poso nemam kako da se ženim, sa šta ću ranim dete kad ni sebe ne mog izdržavam?

E zato smo tu de smo. Ti ne praviš decu, a Šiptar gi dvenes natepao, pa da vidiš kad nalete, s gole ruke će ni osvoje be! 

Dobro čika Mićo, stvarno već poče grickam nokti na noge od nervozu, pričaj ima li nešto il da idem da popijem kafu, svitka mi pred oči?

Ima. Nemoj posle trućkaš kako BIRO ne nadje rabotu. Ima sinko, u fabriku kod Koreanci, fin poso, ne bije te vetar, ne kvasi te kiša, leti ladno, zimi toplo, ima i kolege dosta samo treba motaš kablovi. Milinka.

Čekaj be, to fizički poso, pretpostavljam da se stoji?

-Da bre, stoji se, to zdravije, pogledaj mene natepao sam pritisak i holestorol, ću puknem ko krpelj, a sve to sinko od sedenje, al takvo mi radno mesto i koj ćeš mu kurac!

Pa ja li sam se patio po Ekonomski fakultet sedam godine da bi motao kablovi?

Ti primeni tuj ekonomiju na poso, budi rentabilan kad ideš na močanje ahahhahahahaha. (utera mi ga Mićko, ko pijani šofer MAN-a s prikolicu na zadnja vrata od samouslugu)

-E sve si me zajebao, ko tebe majka priroda kad ti dala tu glavu ko Pantelejsko zvono! (počesmo da si delimo komplimenti)

-Ej ti kurajber, nemoj si klatiš muda, nego evo ti formular, pa sutra kod Ćin Zon Lunga na razgovor!

More, ja ću kod Korenci, a ti tako zadrigo vidim će ideš kod Svetoga Peru na intervju uskoro!

More marš napolje kosku li ti kiselu jebem!

 

ĆE SE NASTAVI…